Tuesday, April 14, 2015

Naš Uskrs 2015



Put u ravnicu
predivni Palić
...hej, Salaši...
























Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine. 
Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke. 
Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme dužinama senki. 
Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. 
Samo se uputiš ravno, pa vrežama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.
Zar sve to ne liči na slobodu?


Miroslav Antić











8 comments:

  1. Replies
    1. Hvala. Preporucujem na ovaj nacin jednu lepu destinaciju za produzeni vikend..

      Delete
  2. Prekrasno sve! I jos lijepo vrijeme :)

    ReplyDelete
  3. Mogu samo da zamislim koliko vam je bilo lepo kad su slike ovakve prelepe.Šta su radili s onim velikim varjačama i jajima? Kotrljali? Nisu porazbijali jaja?

    ReplyDelete
    Replies
    1. То је трка. Треба котрљати кувано јаје варјачом све до гнезда.Мој упорни патуљак је најмлађи учесник.

      Delete
    2. И да, ниједно није разбијено...

      Delete
    3. Svaka čast patuljku :-) Skupljam ideje za sledeći Uskrs :-D

      Delete
  4. Lepo ste se proveli, zar ne :)...mali patuljak je bio najbolji :)...
    Pokusavam danima da napisem nesto kod tebe i ne uspeva mi...uporno pokusavam i nikako...danas sam konacno provalila i zasto....pa nisam se prijavljivala :):):)...dobro, dobro ucim polako....

    ReplyDelete