Keks sa maslacem i džemom

...i jedan post sa sjajnog bloga "Letnje igralište"...dugo nešto iz blogosfere nije ostavilo tako snažan utisak na mene...

Sastojci:

• 500 gr brašna
• 200 gr šećera ( ja stavim 100 gr, i ništa ne fali)
• 2  jaja
• 1 prašak za pecivo
• 250 gr maslaca
• sok od pola limuna
• narendana korica od limuna ( samo ako imate domaći, ja ponekad uzmem onu u kesicama, ima je u DM radnjama)
• džem po ukusu
• malo šećera u prahu

Priprema:

Sve sastojke umesiti, ostaviti malo u frižideru testo. Razvaljajte na silikonskoj podlozi, ili dasci posutoj brašnom na debljinu oko 0,5 mm i vadite oblike po želji.

Pecite u rerni prethodno zagrejanoj na 200C u plehu sa papirom.

Ohladite ih na ravnom, a zatim spajajte po dva keksića sa  džemom, pa uvaljajte u prah šećer.

Čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji.

IZVOR

A sada, skuvajte neki dobar aromatičan čaj, uzmite keksiće, udahnite spokoj i pročitajte...napisala je jedna Sandra... Preporučujem da bacite pogled na njen blog.

Zahvalnost u dobro jutro

Postoje jutra kada se probudim zahvalna, jutra kada zaboravim na jučerašnju gužvu, žurbu i nervozu,
jutra kada mi nije nije važno hoću li uspeti danas, sutra, ikada,
jutra kada se definicija uspeha menja,
kada nije važno ko je u pravu.

Postoje jutra koja mirišu na jutra mog detinjstva kad sam se lenjo izvlačila iz posteljine i protezala u beskraj.
U ova retka, ružičasta, topla jutra, setim se da, još u krevetu, kažem hvala.

Za svežu noć i toplo ćebe – hvala.
Za punu sudoperu i neurednu kuhinju  – hvala.
Za šolju tople, mirisne kafe na stolu – hvala.
Za sigurnost i izvesnost u nesigurnom i nepredvidivom svetu – hvala.
Za dom, za hleb, za zdravlje, za pun frižider – hvala.

Za sate rada i nespavanja – hvala.
Za Lego kocke i za knjige – hvala.
Za dokona popodneva i mudrosti starijih – hvala.
Za šetnje po kiši i mudrosti mlađih – hvala.

Za sate rada i nespavanja – hvala.
Za Lego kocke i za knjige – hvala.
Za dokona popodneva i mudrosti starijih – hvala.
Za šetnje po kiši i mudrosti mlađih – hvala.

Za dečji smeh i mirne, usnule glave na jastuku – hvala.
Za stomačni virus i strahove – hvala.
Za nemire u srcu i mir u kući – hvala.
Za prepirke i pomirenja – hvala.
Za suze i za strast – hvala.
Za sećanja, za kajanja, za odluke, za preispitivanja – hvala.
Za planove, za šale, za nadanja i prepoznavanja – hvala.

Svim ljudima u mom životu koji me uče svojim životima i svojom prisutnošću – hvala.
Hvala za darove koji mi svakog dana prolaze kroz ruke,
za povezanost,
za snove,
za prisutnost,
za tihe noćne sate.

Hvala za dečji smeh koji me okružuje, za iskre u očima i za snažna, pouzdana leđa koja mi ne daju da padnem, ne dozvoljavaju da pokleknem.

Možda ću već sutrašnje jutro biti potpuno drugačije;
možda će biti sivo, mračno, turobno;
i možda je u takvo jutro teško setiti se da budeš zahvalan za prilike, za šanse,
za ostvarenje snova.
Ipak, setiću se.
Setiću se čim me u hladno zimsko jutro ogreje dva para veselih očiju,
čim osetim toplinu njegove šake ispod ćebeta,
čim čujem bat koraka
i zvižduk čajnika.

Nema boljeg mesta od ovog.
Nikada nije bolje nego sada.