Странице

Saturday, May 7, 2016

Naš Uskrs na Bledu



Volim Sloveniju. 
Mala zemlja, a ima sve- i more i Alpe, čarobna  jezera, uređene terme, slikovite gradiće... gde god da ste - sve vam je blizu, toliko toga ima što vredi videti. Fascinira me što je sve tako čisto, uredno i lepo. Čovek je i estetsko biće, lepota i red prijaju oku, mir i sređenost oko vas useljava se i u vas. Vratićemo se sigurno.

Staza oko jezera duga je 5-6 km, možete šetati, voziti iznajmljeni bicikl, rolere, ili samo uživati u pogledu. Sa malom decom nisu bili mogući veći poduhvati takve vrste, ali ima tamo dosta zabave - apsolutni hit je bilo hranjenje patkica i labudova. Za tu svrhu se prilikom doručka odvajala pozamašna količina zemički i krišom iznosila iz hotela. Jahali smo i ponije, to se ne propušta.


















Brodićima zvanim pletna možete se prevesti na šarmantno  ostrvce u sredini jezera. Tu se nalazi crkva Sveta Marija, koja je sagrađena u srednjem veku na mestu gde se prethodno nalazio hram staroslovenske boginje ljubavi i plodnosti - Žive. U vreme naše posete bila je u renoviranju, no, što se naših šmizli  tiče, bitno je da tamo ima odličnog sladoleda.







Na očevim leđima možete se, kao naša "uvekumornihnogupiškimise" mlađa devojka, prevesti do starog srednjevekovnog zamka koji se nalazi na 130 m visokoj steni iznad jezera.Tamo je vidikovac na kome ćete ostati bez daha i bez reči...i muzej. Ima zanimljivih eksponata,vrlo mrtvih -koji su privukli naročitu pažnju,kao i nekih momaka u oklopima...Tu je stara štamparija u kojoj će vam kostimirani dasa pomoći da na ručno rađenom papiru sami sebi osmislite, birajući boju papira, sliku i tekst, simpatičan suvenir. Svaka čast na ideji. Naravno, i gore ima šta da se čalabrcne - izbor je pao na "kremne rezine", čuvene bledske krempite.


















Još neka prevozna sredstva na jezeru koja vredi probati...




Labud Zaki, maskota jezera i drugar iz hotela...


Kišni dan iskoristili smo da siđemo pod zemlju - obišli smo, što vozićem, što pešice Postojinsku jamu, upoznali čovečiju ribicu- bio je to naš mali put u središte zemlje, prava avantura. Pao je dogovor da nađemo i odgledamo i onaj stari film snimljen po romanu Žila Verna.





1 comment:

  1. Kao u bajci, vredi posetiti... Devojke uživale pravo :)...

    ReplyDelete