Život je maskenbal...

Ne, ovo nije neki ozbiljan post o npr. stranputicama međuljudskih odnosa i otuđenosti. Ovo je post gde možete naći nekoliko ideja za dečje maske. Znate već da roditelji u vrtiću dobijaju jednom godišnje taj domaći zadatak, pa da inspiracija ne zafali...

Agodica Bobica

Ovu masku je uglavnom napravio tata kao dokazani talenat za crtanje. Mama uglavnom nije odmakla od čiča Gliša faze,tako da nije ni zaslužila ništa bolje nego da od crnog kolaž papira secka i lepi semenkice na jagodi.

 Dakle, crveni deo je urađen od  fascikle od tanjeg kartona, i njen lastiš je iskorišćen da drži masku za glavicu deteta. Listovi su izrezani od plastične fascikle, a peteljka je kao što vidite cevčica.

Zekonja

Inspirisala me stalna potreba S. da nakon dolaska nove bebe u kuću ponovo isproba kako je to imati cuclu u ustima .

 Od hamer papira se izreže traka i spoji  heftalicom u obruč odgovarajućeg obima za detetovu glavu. Nacrtaju se i izrežu uši, zalepi se komad braon filca u sredinu, pa se to zahefta za obruč.Njuškica se napravi od cucle za bebe koja nema alku, Od hamer papira se izrežu zubi i brkovi i zalepe na prednji deo cucle, a zatim se preko toga, da fiksira sve, zalpi mali elipsasti komadić braon filca. I gotovo.

Mia ( a po potrebi i Stefani)

Jedno vreme omiljeni crtaci u našoj kući. Vrsta maski koju najmanje volim- po principu sve kupljeno ( kod Kineza-naravno), al može i to ponekad.

 Naša devojka je bila potpuno oduševljena kada smo joj doneli krila. Jedva je čekala da ih stavi. I čim ih je stavila, briznula je u plač uz opasno ridanje. Ništa nam nije bilo jasno.

„Pa šta je bilo, jel ti se ne sviđaju?“

...“Aaa...(grcaj...pa još jedan... ) pa zašto sad ne letim?

I kako sad trogodišnjaku da objasniš da ispod svake maske ipak i uvek čovek ostaje samo ono što jeste. Probasmo nekako.