Veknica sa maslinama, pancetom i sirom

Želite nešto neodoljivog ukusa, veoma zanimljivog rusticnog izgleda, kao stvoreno za posluženje na proslavama, a da se priprema brzo i krajnje jednostavno? Na pravom ste mestu!

Običan integralni hleb

Red je da se na ovom blogu konačno pojavi recept za hleb.

Koliko puta vam se desilo da kupite hleb i kada ga presečete dođe vam inspiracija da ga zafrljačite u kantu za đubre? Sreća te su me naučili da se hleb ne baca. Osim ptičicama. Kupite kao hleb od integralnog brašna, a ono sunđer sa grumuljicama nerastvorene boje. O hemikalijama, aditivima i slično neću ni da razmišljam.

 Naravno ima proverenih mesta mesta gde znate šta kupujete, ali ona mi po nekom pravilu nisu baš u blizini. A i sve ih je manje. To vas onda natera da ubedite sebe da mešenje domaćeg hleba za zaposlenu mamu i nije neki problem. I nije. Gledam da nađem vremena. Pre svega zbog dece. I kad su jako mali, osećaju razliku, u domaćem se udave. A meni milo. Znam šta jedu.

Kolač od griza i kokosa ( Basbousa- Semolina coconut cake)

Ova poslastica je veoma popularna u zemljama Srednjeg istoka. Na području Balkana slična varijanta poznata je pod imenom ravanija (ravani, revani). Kolač je bogatog ukusa, kompaktne pudingaste teksture. Suprotno mojim očekivanjima, nije preterano sladak i  nimalo nije težak.

Ogrlice od testenine

Deca, koliko god mala bila, jako vole kada imaju priliku da nešto stvore sama.

S. (3,5 godine) pravila je ove vesele ogrlice od testenine koja je obojena bojama za hranu. Na sugestiju da ih možemo pokloniti nekome, odmah je rešila da napravi nekoliko  za svoje vaspitacice iz vrtića . Lepo se zabavljala , vežbala prstiće ( opet ta fina motorika), a sutradan ih je ponela teta Ivani jednoj i teta Ivani drugoj.

Kada sam došla po nju, teta Ivana je ( kao što bi učinila  svaka dobra vaspitačica koja razume dečije dušice) ogrlicu nosila oko vrata. S. je bila jako ponosna i vesela.

Kolač od urmi (Djamilah)

Juče je moja mlađa ćerka imala na meniju svoju prvu jabuku u životu. Veliko putovanje u čaroban svet ukusa počinje.

Suprotno mojim očekivanjima, premijera je prošla bez ikakvog entuzijazma s njene strane, uz pljuckanje i pogled „ ŠTA JE SAD PA OVO“ . Mlekce je ipak mlekce.

 Konačno će mama moći da razbaruši malo jelovnik. ( juče „zlatni  delšes“, danas „modi“, te kuvana ,te pečena.....pa se polako dokopamo banane...ima tu mogućnosti, nije da nema...)

 Ne znam hoće li ličiti na mene. Ja  ne volim kolotečinu u kuhinji.

E, u ime te prve jabuke, častim kolač – jedna praaaava orijentalna krasotica.

Pitice od leblebije

                        

Evo još jednog specijaliteta Turske kuhinje koji mi se jako dopao.

 Na pamet mi ne bi palo da se od leblebije može praviti pita. A može. I to savrseno ukusna.

Eto, da znate da ne mora samo ono naše...meso, sir, blitva, krompir...Inače leblebija je odličan izvor gvožđa, sadrži duplo više gvožđa nego jednaka količina mesa, pa vi vidite ...

Pitice od sočiva

Sa Turskom sam se prvi put srela davne 2004-te godine. Sve što smo videli i doživeli bilo je daleko iznad mojih očekivanja. Posle toga smo joj se više puta vraćali. Volim da letujem tamo. Ljudi su upadljivo vredni, predusetljivi i izuzetno ljubazni prema deci.

I, naravno, volim i to što do mile volje mogu da uživam u njihovoj nacionalnoj kuhinji, koja mi se jako dopada. I u slatkoj i u slanoj varijanti ( uzgred, ako neko voli, toplo preporucujem da ovde kvarite liniju) . Iako se radi o kuhinji koja na ovim prostorima nije nepoznta, izvorno, pečat joj daju specifični začini i neke namirnice koje ovde nisu u preterano širokoj upotrebi (bar ja imam takav utisak )… sočivo, crveno sočivo, bulgur, kus-kus, leblebije ili naut, curekot, kumin, korijander, sumak, ružina voda, tahini…

Ovaj recept je nastao kao kombinacija nekoliko recepata sa turskih food blogova, u skladu sa mojim ukusom.

Pitice su me potpuno oduševile, izuzetno su ukusne i neobične.

Stikeri u kućnoj radinosti

Moja troipogodišnja ćerka jako voli da lepi. Sve što se može lepiti. Selotejp - po sebi i svuda gde joj padne napamet. Isečene sličice ili najobičnije komade papira sa lepkom za papir. Magnete. I naravno, slikovnice sa stikerima.

 U svakoj knjižari možete naći najobičnije bele nalepnice. Ima ih u raznim dimenzijama. Mogu se iskoristiti za crtanje, a onda lepiti na podloge po izboru. Mislim da se ovako može napraviti i sjajan papir za uvijanje poklona...za bake i deke…

Mi smo za tatu koji je trebao da stigne sa puta napravili sliku. Inače, na svakoj sličici je nacrtan tata, osim onih za koje je rekla da su naše dvorište i dnevna soba.

IZVOR

Ukrasi za jelku

Ova aktivnost, koja podseća na vez, razvija finu motoriku, a zabaviće i okupirati pažnju vašeg deteta neko vreme.

Potrebno vam je samo malo vremena, raznobojna vunica, čačkalice, selotejp, komadi raznobojnog hamera ili tanjeg kartona i zumba.

Ideja za ovu sjajnu aktivnost potiče sa bloga Make and play

Kolač od limuna i maka

   

      

          

Imate jedno sasvim obično, mirno, zimsko prepodne. Nekim čudom bez obaveza. Sa snegom koji veje, naravno. Skuvali ste dobar čaj , listate omiljeni časopis i fali vam samo o kolač koji odgovara ovoj slici….

Mene je osvojio jednostavnošću. Punog, masivnog ukusa, osvežen blagom aromom limuna, zanimljive teksture. Mislim da bi ga malo veća kolicina limunovog soka učinila još boljim.

Moju troipogodišnju ćerku osvojio je samo u prvom trenutku kada je smazala veliko parče sa šoljom mleka. Posle ga je zaobilazila, valjda zbog bobica maka. Preselio se na " Nećejede"  listu, pored supe sa peršunom, peciva sa susamom....Šta da se radi. 

MOLITVA

Poslušaj me, Bože, veliki gospodine,
ako me još  nekad budes pravio,
molim ti se, udesi mi da ne budem
ni milicajac,
ni car
ni Ciganin.

Pretvori me u jedno veliko drvo.
Sto godina tako da rastem
i da me onda poseku.

Naćve od mene da naprave.

Sto godina u meni testo da mese.
Od leba sav da se raspadnem.



                                                     Miroslav Mika Antić