Čim pročitah turski...znala sam da ću praviti. Mnogo volim
njihovu kuhinju, to vam je već jasno.
Sjajan hleb. Ili somuni, lepinjice, kako
god biste ih nazvali. Meki su, ukusni i ne suše se ni posle dva-tri dana, iako
samo pokriveni krpom. Ne propustite.
Prženo testo...pravimo
ponekad. Deca ih jako vole, sa krem sirom ili džemom. Ovi nisu masni, klinci se
neće mrštiti na njih i zaista su gotovi za čas, zgodno- kada ne znate više šta
ćete...a ima takvih dana u kuhinji.
Čita mi muž neku vest...u Kini se javio novi trend...njihova mlada
poslovna elita decu ponedeljkom vodi u vrtiće i dolaze kod njih tek petkom.
Nešto se pribojavam...kuda ide ovaj svet...