Put u ravnicu
predivni Palić
...hej, Salaši...
Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.
Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine.
Jata lete u mestu, i mogu se
uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.
Tu se prostori mere
svitanjima i sumracima , a vreme dužinama senki.
Mlečni put je do kolena, kao
prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju.
Samo se uputiš
ravno, pa vrežama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.
Zar sve to ne liči na slobodu?
Miroslav Antić
Što reći nego divno :)
ReplyDeleteHvala. Preporucujem na ovaj nacin jednu lepu destinaciju za produzeni vikend..
DeletePrekrasno sve! I jos lijepo vrijeme :)
ReplyDeleteMogu samo da zamislim koliko vam je bilo lepo kad su slike ovakve prelepe.Šta su radili s onim velikim varjačama i jajima? Kotrljali? Nisu porazbijali jaja?
ReplyDeleteТо је трка. Треба котрљати кувано јаје варјачом све до гнезда.Мој упорни патуљак је најмлађи учесник.
DeleteИ да, ниједно није разбијено...
DeleteSvaka čast patuljku :-) Skupljam ideje za sledeći Uskrs :-D
DeleteLepo ste se proveli, zar ne :)...mali patuljak je bio najbolji :)...
ReplyDeletePokusavam danima da napisem nesto kod tebe i ne uspeva mi...uporno pokusavam i nikako...danas sam konacno provalila i zasto....pa nisam se prijavljivala :):):)...dobro, dobro ucim polako....