Meso industrijski
gajenih pilića izbegavam kad god sam u
mogućnosti .Džigericu ovakvih pilića ne kupujem nikada...Nije to više ona
džiga od koke iz babinog dvorišta kojom su nas mame nutkale, da popravimo krvnu
sliku. To je skladište otrova. ( preporučujem da pogledate ovaj film, a ni mi
nismo daleko...)
Radije, po preporuci, nabavim sa sela
par pilića koji su bar malo protrčali po dvorištu i kljucnuli i nešto drugo
osim koncentrata. I živim u nadi da nisu videli antibiotike, hormone i
sedative. Jer to nije nešto što želim da moja deca jedu.
Kada je beba počela
da jede meso, nabavili smo preko Organske farme „Laf“ iz Barajeva piliće. Nisu
veliki, vižljasti su i mišićavi, a meso miriše. Na pile. Na zdravo. Pravi. Mala
zaliha u zamrzivaču, samo za klince. Toliko se može.
Što se ove džigerice tiče,
plan je bio da završi u nekoj pašteti, ali na kraju smo se ipak svi počastili
ovim...
