Pre izvesnog vremena nabasam na jednu preslatku poslastičarnicu. Nešto ih nema mnogo dobrih u gradu . Bar što se mene tiče. Prava
italijanska. Rade neke ljubazne devojke tamo,deca su bila čašćena keksićima, a
mi smo od svega uzeli po malo. Repertoar nije preveliki,tj. nije preambiciozan.
Onako, baš kako treba, taman. I sve mi se dopalo,a ovaj kolač od žita najviše. Poseban
je.
