Učimo slova...

Nešto posle petog rođendana S. su  počela da zanimaju slova.

Deka i baka su sa azbukom bili ozbiljni. Što se njih tiče ambiciozno su krenuli od  prvog rođendana. U to vreme  knjige su služile uglavnom  za grickanje ( vidi gore desno).

Vremenom na njenoj roze polici  narastala je biblioteka sa dečjim knjigama. Tata ume da se šali, pa kaže kako  već sada ima više knjiga  od nas.

Svim srcem želim da jednoga dana zavoli knjigu, da uživa u njoj onako kako sam ja u detinjstvu i mladosti umela. Da ume da se saživi sa  dečjim junacima, kao da je jedan od likova iz knjige . Da voli kako mirišu kada ih otvori. I kako šuškaju stranice dok ih okreće. Da pamti citate, zapisuje mudre ili lepe reči.

 Ja još pamtim kako sam pasionirano i redovno posećivala biblioteku u osnovnoj školi. I volela  onu našu, kod kuće...

Zato je  već odavno i S. drug član...

 Pamtim... Buratina i zlatni ključić, doktora Dulitla koji je znao jezik životinja, Vini Pua i Praslina, Alisu, romane Žila Verna koje niste mogli da ispustite iz ruku...a tek da dočekate filmovane verzije u školskom programu za vreme raspusta. Ne verujem da ima nekog ko se ne seća biblioteke "Plava Ptica". 

A posle, volela sam kao i svi srednjoškolci  Hesea, "Budenbrokove" i Zilahijev "Ararat" koje sam gutala sa strašću sa kojom se danas gledaju popularne serije, Agatu Kristi koja se nosila na more,Crnjanskog i njegove Seobe, sestre Bronte, poeziju Branka Miljkovića i Mike Antića, Kunderu i Kapora, Andrića i Mešu...ih...koga sam i koje sve zaboravila.

Malo me brinu ovi novi trendovi ...i što i ja sve manje stižem da čitam...prebrzo se živi, a za knjigu ipak morate sesti, u tišini...

Dakle, evo malo knjižica i pomagala uz pomoć kojih savladavamo mi  azbuku i koje su za svaku preporuku. 

Tu su neizbežni Bukvar i Slovarica. 

Kuma nam je poklonila i neke kartice, to nas je inspirisalo da se igramo i napravimo svoje.