Jednostavan jagnjeći ragu

Imam utisak da je jagnjetina u svakodnevnoj ishrani neopravdano zapostavljena na našim prostorima . Najčešće se jede kao pečenje...i tu se negde stane. Ja sam rešila da je uselim u svoju kuhinju. Onako, baš ozbiljno da je uselim.

Lisnata pogača sa kajmakom

Ova pogača je  slasna, jaka, nije za svaki dan. Onako, da častite sebe, ponekad, ili goste. I skoro da joj ne treba ništa. Komad dobrog sira i ajvar ili...belolučene parike...kiselo mleko...ili džemmm...od šipka, naprimer...

Mafini od dunja

Jesen je stigla...šteta da ne iskoristite dunje...

Sokić „Zdravko“

Vanja je jedina osoba (ako znate još koju, javite) kojoj su deca pošla u vrtić i jaslice i nisu te zime nijednom bila bolesna. Šmrckanje se ne računa. Dobro, nije to samo zbog ovog sokića. Puno još ona trikova ima, da se pomogne malo genetici i sreći...

Njene devojke svako jutro navrnu čašicu ovog napitka. A nju ne mrzi da ga stalno pravi, od kad zahladni, pa dok ne otopli. Vanju inače ništa ne mrzi, takva je osoba (mogla bih mnogo dugo o njoj).

Pravljenje ovog soka ostavlja za sobom dosta nereda u kuhinji. Na vreme da vam kažem... Al ONA bi rekla...“...ma nee, ja to čas posla...“ I stvarno, s nekom lakoćom sve to radi. Za one koje voli. I sve stiže. I ništa joj nije teško. Znate sigurno bar jednu takvu osobu. Osobu koja ima veliko, nesebično srce i onaj redak talenat za iskreno prijateljstvo.

I tako, evo, i mi smo rešili da ove zime budemo što zdraviji. Počeli smo ... svako jutro, pre odlaska u vrtić, sa čašicom  sokića od cvekle, šargarepe, jabuke i limuna sa medom.

Nabavili smo i matični mleč na poslednjem Sajmu meda na Taš-u. I to smažemo ujutru i popodne.

Ni odraslima nije zabranjeno.

Draga moja kumo, HVALA TI ! Za sve.

Namaz od semenki bundeve

...kad malo bolje razmislite, ali zaista, šta će vam kupovna pašteta...Iznenadićete se koliko je ukusno.

Pileća džigerica sa tri vrste pečuraka

Meso industrijski gajenih pilića  izbegavam kad god sam u mogućnosti .Džigericu ovakvih pilića ne kupujem nikada...Nije to više ona džiga od koke iz babinog dvorišta kojom su nas mame nutkale, da popravimo krvnu sliku. To je skladište otrova. ( preporučujem da pogledate ovaj film, a ni mi nismo daleko...)

Radije, po preporuci, nabavim sa sela par pilića koji su bar malo protrčali po dvorištu i kljucnuli i nešto drugo osim koncentrata. I živim u nadi da nisu videli antibiotike, hormone i sedative. Jer to nije nešto što želim da moja deca jedu.

Kada je beba počela da jede meso, nabavili smo preko Organske farme „Laf“ iz Barajeva piliće. Nisu veliki, vižljasti su i mišićavi, a meso miriše. Na pile. Na zdravo. Pravi. Mala zaliha u zamrzivaču, samo za klince. Toliko se može. 

Što se ove džigerice tiče, plan je bio da završi u nekoj pašteti, ali na kraju smo se ipak svi počastili ovim...

Somun sa ajvarom i Laline ljute papričice u maslinovom ulju...

E, pa, ta-naMMM...evo ih...čim je kod Lale osvanuo recept za ovaj delikates, ja sam se prihvatila cegera,pa pravac pijaca. Za drugu turu je stradao kompletan rod svekrvine male bašte...Nije što su svekrvine, al su ljute, da ljuće biti ne mogu.

Pošto uz LALU (naročito u ovom slučaju) mora ići i neki dobar HLEB, greota bi ih bilo degustirati sa nekim kupovnim...(ta, jel da  da se slažete?), našla sam ove somune. Izvolte,ako mene pitate,ovo vam je gozba cela.