Evo još jednog
specijaliteta Turske kuhinje koji mi se jako dopao.
Na pamet mi ne bi palo da se od leblebije može
praviti pita. A može. I to savrseno ukusna.
Eto, da znate da ne mora samo ono naše...meso,
sir, blitva, krompir...Inače leblebija je odličan izvor gvožđa, sadrži duplo više gvožđa nego jednaka količina mesa, pa vi vidite ...
Punjenje
500 gr tankih kora
200 gr leblebije
(suve tj sirove)
500 gr tankih kora
1 manji praziluk,
beli deo
pola veze peršuna
2 kašike koncentrata
paradajeza
Pola kašičice bibera
3 kašike maslinovog
ulja
kašičica soli
Toping
180 ml mleka
180 ml vode
120 ml ulja
1 jaje + 1 belance
kašičica soli
Odozgo
žumance i susam
Postupak
Leblebije potopite u
vodu prethodno veče, da prenoće, pa isperite, nalijte vodom da ogreznu i još dva prsta
iznad i skuvajte. Trebace najmanje sat, probati da li su zrna mekana, dužina
kuvanja varira.
Skuvane leblebije
procediti i dobro izblendati.
Na maslinovom ulju
propržiti seckani praziluk, na tihoj vatri. Dodati koncentrat paradajeza, propržiti,
pa dodati izblendirane leblebije i začine. Na kraju umešati seckani peršun.
Redjati po tri tanke
kore jednu na drugu, ne premazuju se ničim, pa podeliti to na četvrtine,
horizontalno i vertikalno sečući po sredini .
Na svaku četvrtinu
staviti vrhom punu kašiku mase za punjenje i uviti u rolnicu
.
.
Naređati u blago
podmazan pleh, jednu uz drugu, ali ne zbijati baš ovako kao ja na slici...
Preliti rolnice
topingom...njega dobijete kad umutite sve navedene sastojke( baš kao kad se pravi
musaka ). Tek onda uključiti rernu na 180 C i ostaviti
da se rerna ugreje, a rolnice fino upiju toping.
Premazati žumancetom,
staviti susam, ispeći i navaliti...
Sledeci put ću masu za punjenje umesto spuštanja
na jedno mesto kašikom, premazati preko
cele četvrtine kore u tanjem sloju. Naime punjenje je prilikom degustacije malo
sipkavo, pa je, čini mi se, zgodnije da se uradi ovako, da se ne bi rasipalo
kada se zagrize. Ili možda staviti jedno jaje unutra...nece da škodi, a malo ce
povezati masu.
Dobro nam došla Mirjana u blogerske vode. Ne znam zašto mi se tvoj blog ne ažurira na listi blogova ali svakako mi je drago da nam se još neko nov priključi. Jesi li iz Srbije da te stavim na listu blogova kod sebe?
ReplyDeleteHvala Jelena! Dugo sam pratila food blogove, i konacno resila da i ja pocnem da pisem. Nadam se da cu istrajati. Iz Beograda sam. Ima stvari koje mi nisu jasne, dosta mi znanja i fali, malo sam angazovala muza da pomogne, a ako on ne uspe, eto mene sa pitanjima..Pozdrav!
DeleteMožda ti ovo pomogne.
Deletehttp://foodforthought-jelena.blogspot.com/p/about.html
Jelena, link ne radi, ali pretpostavljam da vodi do tvoje stranice gde dajes savete novim blogerima i iznosis svoja iskustva. To sam vec procitala, odlicno i vrlo korisno. Hvala!
DeleteAžurira se sad. Ako ti treba pomoć javi. Blogeri su uvek raspoloženi da pomognu novajlijama.
ReplyDeleteLep pozdrav i dobro nam dosla, vidim da cemo ovde fino ruckati.:)) p.s. hvala Jeleni za link!:))
ReplyDeleteHvala, nadam se da cu biti dostojna ove vase male zajednice po kvalitetu. Pozdrav!
DeletePozdrav i od mene. Dobro došla u svet blogo-kuvarica. :)
ReplyDeleteHvala Gago!
DeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeleteZahvaljujući Jeleninom linku sam i ja pronašla ovaj blog, i odmah mi je oko zapalo za ove neobične pitice. Obožavam leblebije, i mogu zamisliti da su u piti jako ukusne. Recept odmah bilježim! Puno pozdrava!:)
ReplyDeletePozdrav i tebi Tanja, drago mi je da ti se dopalo. I meni su zapale za oko jer su neobicne. Inace, recepti nisu moji, navela sam link bloga koji je izvor, pa mozete i tamo prosvrljati..
DeleteZdravo, ja sam dobila dojavu za tvoje recepte ;)
ReplyDeleteVolim leblebiju ali sam je do sada koristila u samo jednom receptu neke cuftice sam pravila i bilo je ukusno. Moracu da probam ovaj recpet jer sve vrste pitica obozavam sta cu slaba sam na testa :))
Milanka, ako budes probala, molim te javi utiske, bas me zanima da li ce jos neko podeliti moje odusevljenje njima.
DeleteMirajana, čestitam na zasluženoj pobedi :) a piticu pravim posle praznika obavezno.
ReplyDeletePozdrav
Hvala! Kada budes pravila, primeni one sugestije sa kraja recepta, mislim da ce biti jos bolje...
DeleteNigde ne pishe koliko to treba da se peche (: ?
ReplyDeleteDiana, nisam merila vreme, ali kao i svaka pita, kad dobije finu zlatnu boju, gotovo je. Inace, podatak o vremenu pecenja je uvek okviran, svaka je rerna drugacija. Osloni se na ono sto vidis i na iskustvo, a ja cu kada budem ponovo pravila ubaciti koliko sam dugo pekla.
Delete