Wednesday, September 4, 2013

Potaž od crvenog sočiva i bulgura ( Ezo Gelin Corbasi)



Ovaj ukusni potaž koji se jako brzo sprema u Turskoj je poznat kao čorba neveste Ezo...lepe mlade žene koja je živela u nesretnom braku. Čorbu je napravila za svoju svekrvu, u pokušaju da je odobrovolji, ne bi li je ova zavolela...tako bar kaže moj izvor...Ne znam kako se svekrvi dopala,ali ja sam  vrrrlo zadovoljna...

Sastojci:
  • 2-3 čena belog luka
  • 1 crni luk
  • 25 gr maslaca
  • 3 kašike koncentrata paradajeza
  • 1 kašičica slatke aleve paprike
  • 3 kašike bulgura
  • 1,2 l pilećeg bujona 
  • so, biber
  • kašičica do dve sušene nane
Priprema:

Na maslacu lagano propržite seckani crni luk na niskoj temperaturi da postane staklast, pred krj dodajte i seckani beli luk.
Dodajte koncentrat paradajeza, mešajte oko minut pa ubacite alevu papriku, promešajte i nalijte bujon. Odmah stavite crveno sočivo i bulgur. Neka proključa, poklopite i smanjite na slabu vatru da se krčka oko pola sata. Povremeno promešajte.
Kada sočivo počne da se raspada izblendajte potaž štapnim mikserom. Posolite, pobiberite i dodajte nanu. Neka baci ključ još minut, pa poklopite i sklonite sa vatre.
Pri serviranju pospite sa Birdseye čilijem, ako volite ljutkasto...preporučujem...



13 comments:

  1. Mirjana, baš ti je divno ovo jelo... Uzgred, baš sam kupila crveno sočivo prije par dana, bulgur uvijek imam u kući i eto... probaću, pa ću ti reći kako nam se dopalo! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Oh, hvala, javi obavezno, mislim da se necete razočarati.

      Delete
  2. Baš sam ječer listala neku knjigu sa turskim receptima i svašta zanimljivo sam označila... :) Divna čorbica. Još nikako da probam taj bulgur... :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mnogo volim tursku kuhinju, dovoljno nam je bliska, a opet nešto novo. Hajde , napravi nešto od označenog, pa podeli sa nama...

      Delete
  3. I ja imam zalihu crvenog sočiva a i mnogo mi se sviđa kombinacija nana+čili:)

    ReplyDelete
  4. I kod mene u spajzu cuci crveno socivo, ali taj bulgur moram da vijam sledeci put u Bg, nemos muzu objasniti :)))

    ReplyDelete
  5. Hvala na divnom komentaru i poseti, i hvala što i ja na taj način otkrih tvoj blog, jer vidim da imamo neka srodna interesovanja, što me raduje.
    Verovatno si primetila da kroz putopise (na mom blogu) temeljno istražujem Tursku (literaturu, kulturu, arhitekturu, sela, gradove, tržnice, pijace, ), a posebno kuhinju, koja spada u top 5 svetskih kuhinja, s razlogom. Doduše, nisam pokušala da spremim mnoga jela koja sam tamo probala, jer nemam recept ili nemam neke začine, sastojke, ali ima mnogo toga ''turskog'' što sam unela u svoj jelovnik, malo prilagođeno našim navikama. (Npr. plavi patlidžan na mnogo načina). Čorbe su im jedinstvene i ubedljivo najbolje. Od osvežavajuće jogurt čorbe pa sve do pomenute Ezogelin corbe (koju kad sam prvi put probala, pomislila sam da je od boba :D), jedva su mi nekako objasnili o čemu je reč. Dopala mi se. Ono što bih ja izdvojila,kao nešto najbolje, to su hlebasti proizvodi - hleb (ekmek) stvarno miriše na hleb, težak je, pred tvojim očima ga mese, a tek slatka peciva, sa pistaćima, lešnicima, suvim grožđem, raznim bobicama, raj za nepca. Sva sreća pa ne živim tamo, moja kilaža bi bila mnogo problematična :) Pokušaću po tvom receptu da skuvam ovu čorbu, pa da vidimo kako će ispasti sa srpskom vodom ;)
    Veliki pozdrav.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Tina, srodne duše se nekako nađu...Volim ja i knjige, nekad sam čitala jako puno, imam i neke sveske sa citatima, ali sada ne stižem pored svih obaveza, deca su još jako mala i traže svo vreme i celog čoveka. Mada izborim se da otkopam poneko slovce. Slično je i sa putovanjima...sa dvoje malih teško je bilo šta obilaziti, a trenutno nisu ni za ostavljanje, makar i kratko. Tako da uživam čitajući putopise, i radujem se danu kada ću konačno videti veličanstveni istanbul i posle njega još svašta nešto...nadam se...Divan ti je post o Istanbulu, tek ću da se udubim u njega, pa i u ostale.
      Nisam znala da je turska kuhinja među 5 najuticajnijih na svetu, ali me ne čudi. Ja je obožavam. Dosta začina može se ipak naći i ovde, mahlep viđam u "Veru", curekot po biošopovima, jedino nisam nigde kod nas našla sumak... A i putovanja treba iskoristiti da se zalihe dopune, moj suprug je glavni snabdevač..kako sam mu zavidela što je imao prilike da poseti Bazar začina u Istanbulu. Javi kako je ispala čorbica. Pozdrav, čitamo se!

      Delete
    2. Draga Mirjana, evo jedne ''zvanične'' informacije o nama dragoj kuhinji: ''Turska kuhinja spada među 10 najatraktivnijih kuhinja sveta, tačnije, to je treća kuhinja u svetu, ako ocenjujemo kvalitet hrane i njenu raznolikost.''
      Misir bazar ili egipatska pijaca začina je mesto gde ćeš se ti sigurno oduševiti, ja odande ne bih izašla satima: boje, mirisi, ljubazni nasmejani prodavci, pristupačne cene, cenkanje, sve veselo, a toliko začina ima da za polovinu nikada nisam ni čula.. Ali, nešto što spremaju na licu mesta ako imaju neki aparat za vodu pored, to je čaj, leti hladan, kombinacija mlevenih začina, koji zajedno mirišu bogovski, a tek ukus nešto najlepše što sam probala.. Od toga se, kažu, manje znojiš, afrodizijak je i smanjuje žeđ, uglavnom, moj suprug i ja smo konstatovali da je to nešto najlepše što smo ikad probali, a ne možemo da uporedimo ni sa jednim nama poznatim ukusom ili mirisom. A tek preparati za negu, sve prirodno pa miriše, mirišeee...
      Veliki pozdrav :)

      Delete
    3. Uh, uh, uh, šta mi radiš, ma moram ići tamo, nema druge...

      Delete