Kada sam naišla na
recept za izradu domaćeg plastelina ( iliti testa za igru-play dough ), bila
sam potpuno oduševljena. Za malo novca
dobijete pozamašnu količinu istog, i obezbedite višesatnu korisnu (opet ta fina motorika) zabavu za svoje dete.
Nije nebitno i što je ova igračka potpuno netoksična. Mislim, ne boli vas glava bar dok se dete igra. Za
mleko me ništa ne pitajte...
· Sastojci:
- · 400 gr brašna
- · 130 gr soli
- · 40 gr limontusa
- · 5 kašika ulja
- · 200 ml vode
- · boje za hranu
Priprema:
Po originalnom
receptu , svi sastojci se pomešaju i umesi se testo, dok ne postane kompaktno,
a boja ujednačena. Pošto sam koristila boje u prahu, malo je bilo teže
ujednačiti boju, i njen intenzitet je
bio malo slabiji. Mada, rezultat je bio sasvim dobar.
Ovaj put sam sve suve
sastojke pomešala, pa podelila na dva dela. Ulje i vodu takođe. Onda sam u
tečnosti razmutila boje za hranu u prahu (ovaj put žutu i plavu, jer za više nisam imala vremena) do željene
nijanse, i dodala u suve sastojke, pa umesila. Tako sam od ove količine dobila
žuti i plavi plastelin lepe, intenzivne boje. Mešanjem ove dve boje naučili smo kako se može dobiti zelena...
Kao što vidite, pravili
kolače...rođendanske....Uzeli smo razna kuhinjska pomagala...prepoznaćete
ih...i uzivali...dugo, dugo...
Istiskivanje testa
kroz spravicu za pasiranje belog luka , i dobijeni rezultat nalik na nicanje
trave, naišao je na potpuno oduševljenje, i nebrojeni broj ponavljanja...
Seckanje sekačem za
testo takođe...
Na kraju smo došli na
ideju da napravimo i neke svemirce..inspirisani crtaćem Atomik Beti...
Fenomenalna ideja! Moram ovo napraviti za Icu... :)
ReplyDeleteOdlična ideja, svaka čast. Baš bih mogla da napravim. :)
ReplyDeleteA što se mleka tiče, smatram da je to čista politika. Zašto onda ne spominu žitarice, povrće...? Imam dvoje male dece i ne mogu da izbegnem da oni konzumiraju mleko. I da ga kupuješ od seljaka, opet bi bilo aflatoksina u njemu. Evo ti link da vidiš kako i zašto.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Aflatoksin
Pozdrav ;)
Ne znam sta da kažem. Svakodnevno se desi nešto što me podseća kakvo đubre jedemo, i nažalost , i naša deca. Od obojenog hleba u kome pronalazim grumuljice nerastvorene boje, mesa prepunog hormona, antibiotika i sedativa, hemijski nekontrolisano tretitanog voća i povrća koje odavno ni ukusom ni mirisom ne liči na nešto čega se sećam iz detinjstva...I svesna sam da život u gradu ostavlja (ni) malo mogućnosti da se to izbegne...O politici nije vredno trošiti reči, sve je postalo politika, i mali život običnog čoveka grca i koprca se u raljama iste...i ne možeš pobeći...Sad bih svašta rekla, al neću..ovo je blog o lepim stvarima, obećala sam sebi....
DeleteNaravno...trudimo se da svaki trenutak života naše dece i nas ulepšamo. :)
DeleteSvakim danom selo sve više ima prednosti od grada.
Super ideja za dečiju zabavu, ja još moram da sačekam da bi Joci pravila...
ReplyDelete